Историјат развоја индуктора

Најпримитивнији индуктор био је калем са гвозденим језгром који је М. Фарадаи користио 1831. године у Енглеској да открије феномен електромагнетне индукције. Године 1832, Ј. Хенри из Сједињених Држава објавио је рад о феномену самоиндукције. Људи јединицу индуктивности називају Хенри, скраћено Хенри. Средином-19 века, индуктори су били широко коришћени у уређајима као што су телеграми и телефони. Индуктори које су коришћени у експериментима ХР Херц у Немачкој 1887. и Н. Тесла у Сједињеним Државама 1890. су оба веома позната, позната као Херц калемови и Теслини калемови, респективно.